04 UV INDEKS

UV INDEKS
Pošto je UV-B zračenje povećano zbog oštećenja, odnosno tanjenja ozonskog omotača, uveden je UV indeks kao jednostavniji i razumljiviji način da javnost bude upoznata sa jačinom i indikatorima ovog zračenja, kao i sa potrebnim merama zaštite.
Indeksi UV zračenja, kao brojke same po sebi, možda nisu dovoljno razumljive svim ljudima, pa je zato napravljena i njihova kategorizacija.

UV INDEX

U odnosu na indeks UV zračenja, svako od nas može prema sopstvenom tipu kože da odredi koliko dugo može bezbedno da se sunča i koji tip zaštite treba da primenjuje.
Ako nam je previše komplikovano da istražimo koji je tip naše kože i za koliko vremena ćemo pocrveneti, potrebno je slediti generalne savete:

1. izbegavati sunčanje u periodu od 10 do 17 časova, s tim da deca mlađa od godinu dana uopšte ne smeju direktno da budu izložena suncu;
2.  nositi šešire ili kape;
3.  nositi naočare koje štite i od UV-B i od UV-A zraka;
4.  koristiti preparat sa zaštitnim faktorom na kojem piše da štiti i od UV-B i od UV-A zraka i nanositi ga više puta, jer se plivanjem i brisanjem peškirom preparat skida sa kože.

Oko 95% zračenja prodire kroz vodu, a 50% zračenja stiže do dubine od 3 metra. Zato ne treba da se zanosimo mišlju da nas voda dok plivamo štiti.

Ne smemo da zaboravimo da što je veća nadmorska visina, veće je i UV zračenje. Na svakih 1000 metara nadmorske visine intenzitet UV zračenja raste za 6-7%.

Skijanje

Obratite pažnju na odbijanje svetlosti, odnosno refleksiju. Zemlja, trava i voda reflektuju manje od 10% upadnog zračenja, pesak 15%. Sneg reflektuje čak i do 80% zračenja i zato je zaštita očiju i kože lica na planinama zimi obavezna.

UV INDEKSI I PREPORUKE

NIZAK UV INDEKS (0-2): Vreme izlaganja suncu bez straha od crvenila kože i opekotina je i više od 60 minuta, ali se preporučuje nošenje naočara za sunce koje štite i od UV-B i od UV-C zraka. Osobe sa izrazito osetljivom kožom i deca do godinu dana trebalo bi, ipak, da se zaštite i preparatom za sunčanje sa zaštitnim faktorom.
SREDNJI UV INDEKS (3-5): Preporuka je nošenje šešira, naočara za sunce i upotreba preparata sa zaštitnim faktorom. Osobe sa izrazito osetljivom kožom trebalo bi da nose odeću koja pokriva telo (dugi rukavi, nogavice) da bi izbegli opekotine koje kod ove grupe ljudi mogu da nastanu već posle 20-tak minuta na suncu. Za srednje, kao i veće vrednosti UV indeksa može se primeniti i pravilo sopstvene senke – što je vaša senka kraća, veća je opasnost od UV zračenja.
VISOK UV INDEKS (6-7): Kod osoba sa izuzetno osetljivom kožom postoji opasnost da dođe do crvenila i opekotina čak i za manje od 20 minuta izlaganja suncu. Većini ljudi se preporučuje nošenje šešira sa širokim obodom ili kačketa, naočara za sunce, upotreba preparata za sunčanje sa zaštitnim faktorom, kao i izbegavanje boravka na direktnom suncu od 10 do 17 časova. Posebno zaštitite nos, bradu, vrhove ušiju i usne. Decu minimalno izlagati direktnom suncu i to samo uz sve mere zaštite.
VEOMA VISOK UV INDEKS (8-10): Izbegavati direktno izlaganje suncu od 10 do 17 časova. Hladovina je bezbedno rešenje. Obavezno je nošenje šešira sa širokim obodom ili kačketa, naočara za sunce, kao i upotreba preparata za sunčanje sa zaštitnim faktorom. Kod osoba sa osetljivom kožom crvenilo i opekotine mogu da nastanu i za manje od 10 minuta. Nositi odeću koja pokriva telo što je moguće više. Veoma tanka odeća propušta zrake, pa se preporučuje odeća od gusto tkanih materijala.
EKSTREMNO VISOK UV INDEKS (preko 10): Maksimalno izbegavajte boravak na suncu, naročito u periodu od 10 do 17 časova. Ekstremno visoki UV indeksi podrazumevaju ekstremno visoku zaštitu: gusto tkana odeća koja pokriva telo, šeširi, naočare za sunce, kreme za sunčanje sa visokim faktorima zaštite ne samo na plaži, nego i na ulicama grada. Osobe sa jako osetljivom kožom mogu da dobiju crvenilo i opekotine za manje od 5 minuta.
Podaci o UV indeksu dostupni su na internet stranicama o vremenskoj prognozi (Republički hidrometeorološki zavod, Weather2Umbrella itd).
Poslednjih godina ova merenja u Novom Sadu i Beogradu pokazuju da u junu i julu UV indeks ima vrednosti i preko 9.
U našoj zemlji prva merenja UV zračenja i debljine ozonskog omotača počela su 2003. godine na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu zahvaljujući angažmanu prof. dr Zorana Mijatovića.
Merenja se još jedino vrše u Beogradu na Institutu za fiziku kroz projekte kojima rukovodi dr Predrag Kolarž.

REČ STRUČNJAKA

dr Predrag Kolarz na krovu

dr PREDRAG KOLARŽ, Institut za fiziku u Beogradu

Jedino mesto u Beogradu gde se meri UV zračenje je Institut za fiziku. To radimo uz pomoć instrumenta koji meri samo ertitermalnu komponentu UVB zračenja. Šta to znači? Taj instrument simulira odziv ljudske kože, meri taj signal i šalje u laboratoriju u akvizicioni sistem i mi to vidimo kao indeks UV zračenja. Takođe, to nam daje MED jedince, odnosno minimalnu eritermalnu dozu, i vreme gorenja – vreme za koje koža fotobiološkog tipa 2 doživi malo crvenilo, odnosno da počne da crveni.

Indeksi UV zračenja od 7 do 10 koji se javljaju na našem podneblju opasni su i tada treba da izbegavamo sunce ili da se štitimo.

UVA zračenja čine 95 posto od ukupnog inteziteta UV zračenja koji stižu na zemlju. Na UVB zračenja otpada samo 4 – 5 posto, ali su ona podjednako opasna po ljudsko zdravlje, iako na drugačiji način deluju. Ako znamo kolika je temperatura napolju – znamo kako da se obučemo. Isto tako, ideja je kada se zna koliki je UV indeks – da znamo kako treba da se zaštitimo od njega.

Postoji velika opasnost i zimi, kada se nalazimo na površinama koje imaju veliku refleksivnost, kao što je sneg. UV zračenja se vrlo lako reflektuje, odbija se od snega. To može da bude izuzetno opasno po kožu lica i posebno oči – jer može da izazove snežno slepilo. Potrebno je znati da su ta oštećenja očiju ireverzibilna, odnosno nepovratna, jer se oči ne oporavljaju. Zato treba biti veoma oprezan i nositi naočare kada znamo da je povećano UV zračenje, kada smo na snegu, a posebno na planinama gde je UV zračenje uvek veće nego na manjim nadmorskim visinama.

Da bi se sprečilo štetno delovanje UV zračenja na kožu, svetske organizacije poput Svetske meteorološke organizacije (WMO), Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i sličnih, pokušale su da naprave standarde koji će ljudima olakšati da shvate kada su nivoi zračenja visoki, kada treba da se zaštite od sunca bilo odećom, bilo kremom.

Zbog toga je izvršena prva podela kože ljudi na fotobiloške tipove. Njih ima 6, od kojih se 4 odnose na belu populaciju i dva na crnu. Tipovi kože 1 i 2 su veoma osetljivi. U našem podneblju najbrojniji su ljudi nešto tamnije kože koji su fotobiloški tipovi 3 i 4. Sve preporuke koje se daju i koje koriste proizvođači instrumenata za merenje UV zračenja se odnose na fotobiloški tip kože 2, koja je dosta osetljiva i lako pocrveni. Tako je uvedena jedinica koja se zove minimalna eritemalna doza (MED) koja podrazumeva određenu količinu energije od UV zračenja koju koža apsorbuje i njeno minimalno crvenilo. Minimalna doza crvenila i taj takozvani jedan MED za taj fotobiloški tip kože 2 iznosi oko 210 džula po metru kvadratnom.
Prema fotobiološkom tipu kože, možemo da izračunamo vreme za koje će naša koža početi da crveni. Možemo ga eksperimentalno utvrditi sami na sebi – sunčanjem bez zaštite dok ne primetimo prvo crvenilo. Inače, to crvenilo je, u stvari, odgovor organizma na oštećenja koja uzrokuju UV zračenja.
Nije dovoljno samo da mi vidimo da je nebo čisto odnosno da nema oblaka, pa da znamo koliki je UV indeks znači. Ne možemo ga sami proceniti zbog toga što je UV zračenje kratkotalasno zračenje, koje se jako lako rasipa u atmosferi i dosta zavisi od optičke zamućenosti atmosfere. Tako da se treba informisati o tome koliki je zapravo UV indeks.
Pravilo je da su najveći indeksi zračenja u junu i julu i nešto manji u avgustu. U vreme kada je sunce u zenitu treba jako da pazimo. Potrebno je izbegavati izlaganje suncu između 11 i 16 časova popodne zato što su tada veoma velike šanse da ćemo izgoreti, a izuzetno se teško zaštićujemo od tolikih inteziteta zračenja.
Najbolje se zaštićujemo hladovinom i odećom, a delove tela koji nisu pokriveni odećom treba mazati zaštitnim preparatima. Oni imaju svoje oznake koje se zovu nivo zaštite od sunca, odnosno na engleskom sun protective factor ili skraćeno SPF. Taj SPF je izražen u brojevima.
Osetljivoj koži je potrebno oko 20 minuta da počne da crveni. Ako se na takvu kožu nanese preparat sa zaštitnim faktorom na kojem piše SPF 8, treba da pomnožimo tih 20 minuta sa ovim faktorom 8, što daje 160. To nam govori da je nas takav preparat štiti 160 minuta od crvenila. Ako na ovakvu istu kožu, koja počne da crveni za 20 minuta, nanesemo preparat – kremu na kojoj piše SPF 10, onda to znači da će nas ta krema štititi 200 minuta od crvenila. Ako se kupamo i brišemo peškirom u tih 200 minuta, moramo kremu ponovo da nanesemo jer se ona skida sa kože u vodi i brisanjem.

p log

svi donatori

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s